Kopriva – lekovita svojstva

 

Kako zla trava koja se ne voli od detinjstva zapravo ne šteti ljudima, već ih leči? Zastupljena je na mnogim mestima pa i kod nas u Srbiji, ali ovo je priča o Sibirskoj koprivi.

Od svih biljaka u Sibiru, kopriva je možda jedina koja ima tako nezavidnu reputaciju – raste ispod ograda, bolno gori i ne donosi radost kada sa njom dođete u kontakt. U međuvremenu, kopriva ima retke sposobnosti i neverovatna lekovita svojstva:

-jača imuni sistem
-ubrzava metaboličke procese i eliminiše toksine
-reguliše hormonsku ravnotežu
-normalizuje metabolizam lipida
-povećava ton creva i materice
-ima diuretički, holeretički, baktericidni i hemostatski efekat
-snižava nivo holesterola u krvi
-doprinosi održavanju zdravlja očiju
-ubrzava zarastanje oštećenog tkiva
-poboljšava srčanu i respiratornu aktivnost

 

Gde raste i zašto tako gori?

 

Kopriva raste širom Sibira i Dalekog istoka i česta je u Evropi, Aziji i Kini. Biljka raste na vlažnim i plodnim zemljištima bogatim supstancama koje sadrže azot. Ima ih u vlažnim šumama, na senovitim mestima, u gudurama, na obalama akumulacija i pored puteva, na rubovima šuma, u blizini kuća i pruga.

Listovi koprive su prekriveni finim dlačicama – mikroiglicama – ispunjenim histaminom, holinom i mravljom kiselinom. Svaka od ovih supstanci izaziva alergijsku reakciju u vidu peckanja i svraba. Kada dođe u kontakt sa osobom ili životinjom, sadržaj igle se ubrizgava pod kožu – izaziva iritaciju. Naučnici veruju da ovo svojstvo služi za zaštitu biljke od biljojeda.

 

Daleko od toga da je samo korov

 

Dvostruki karakter biljke se ogleda u nazivu: sa latinskog Urtica kopriva znači „bocka“, a sa staroruskog „koprina“ znači „svila“.

U davna vremena kopriva se koristila za šivenje odeće, tkanje tepiha, tkanje užadi i ribarskih mreža. Cenjen je i u Evropi – priča se da su čak i Napoleonovi vojnici nosili uniforme napravljene od njega. Za razliku od pamuka, kopriva je mekša i ekološki prihvatljivija za proizvodnju – lako se može uzgajati na kontaminiranom zemljištu bez đubriva i hemikalija. Međutim, još nije poznato da li se može koristiti za proizvodnju materijala koji zadovoljavaju sve savremene standarde.

 

U Rusiji je kopriva bila deo zdrave ishrane – korišćena je za pripremanje salata, kuvanje supe i sosova od kupusa, punjenje kolača i pravljenje čajnih infuzija. Kopriva je vekovima poznata ljudima po svom hemostatskom i diuretičkom dejstvu. Sveža kopriva se takođe koristila za lečenje artritisa i reumatizma, kao i dijabetesa, neuroza i srčanih oboljenja. Grci su konzumirali seme koprive da bi povećali mušku snagu.

Savremena medicina prepoznaje lekovitu vrednost koprive, danas se koristi za razne bolesti i za prevenciju, a ima široku primenu u dermatologiji, kozmetologiji, veterini i kulinarstvu.

 

Vrste koprive

 

Ukupno ima oko 50 vrsta koprive, od kojih je oko 10 uobičajeno u Rusiji. Pričaćemo o tri najčešća.

Dvodomni. Može se naći u prostranstvima Sibira i Evrope. Jedinke ove vrste koprive su raspoređene prema polu: mužjaci imaju samo staminate cvetove, a ženke samo tučkove. Poznat po svojim analgetskim, antibakterijskim i hemostatskim svojstvima.

Onaj zapaljeni. Jedna od najčešćih biljnih vrsta u Rusiji. Razlika je u tome što se opasne dlake mogu naći ne samo na površini listova, već i na stabljikama.

Sibirska ili konopljina kopriva. Može se naći u zapadnom i istočnom Sibiru. Raste svuda i odlikuje se velikim, ručno oblikovanim, nazubljenim listovima. Kada dođe u dodir sa kožom, ovaj sibirski gori, ali ne ostavlja plikove i odvar od njega ne zgušnjava krv.

 

Šta sadrži ova goruća lepotica?

 

Kopriva je rekorder po sadržaju vitamina K koji poboljšava zgrušavanje krvi (100 g koprive sadrži oko 500 µg sa dnevnom potrebom od 120 µg).
Sadržaj vitamina C u koprivi je dvostruko veći nego u limunu.
Listovi koprive sadrže hlorofil koji poboljšava metabolizam i funkcionisanje creva, krvnih sudova i srca i ima jaka stimulativna i tonizujuća svojstva.
Kopriva sadrži mnogo vrednih proteina i stoga se smatra izuzetno hranljivim proizvodom.
Sadrži i vitamin A, vitamine B, minerale (mangan, kalcijum, fosfor, kalijum i magnezijum), visoke koncentracije tanina, flavonoida i vrednih aminokiselina, što objašnjava snažna antioksidativna i antimikrobna svojstva koprive.

 

I na kraju da se podsetimo koje su sve koristi koprive za organizam

 

Zahvaljujući svom multivitaminskom sastavu, kopriva blagotvorno deluje na naš organizam. Evo samo nekih od njihovih lekovitih svojstava:

-jača imuni sistem
-ubrzava metaboličke procese i eliminiše toksine
-reguliše hormonsku ravnotežu
-normalizuje metabolizam lipida
-povećava ton creva i materice
-ima diuretički, holeretički, baktericidni i hemostatski efekat
-snižava nivo holesterola u krvi
-doprinosi održavanju zdravlja očiju
-ubrzava zarastanje oštećenog tkiva
-poboljšava srčanu i respiratornu aktivnost

 

Zdravi listovi koprive su uključeni u biljni čaj #1 (čišćenje i drenaža).

Biljna mešavina sa kurilskim čajem, senom i detelinom pomaže u nežnom čišćenju tela i daje osećaj lakoće.
Listovi koprive imaju tonički efekat na telo i pomažu u uklanjanju metaboličkih produkata i zagađivača.
Napitak od sibirskih biljaka za detoksikaciju poboljšava metaboličke procese u telu i odličan je za sve koji žele da smršaju.

Da li ste znali da korov ima toliko lekovitih svojstava i da koprivu svakako vredi dalje istraživati i uključiti u svoju ishranu?

 

Izvor: https://de.siberianhealth.com/de/blog/prosiberia/post67928/