Neuroze i depresija

Neuroze i depresija mogu biti posledica razlitčitih uzroka. Mogu biti i psihičke i fizičke prirode.

Neuroze su oboljenja nervnog sistema, uslovljena dugotrajnim psihičkim preopterećenjem. Navedena oboljenja ispoljena su kroz raznolika neuro-psihička rastrojstva.

Neuroze se sreću dosta često, i lakše nastaju kod lica sa urođenom ili stečenom slabošću nervnog sistema. Kod dece, slabost nervnog sistema može biti uslovljena nepovoljnim tokom prethodne trudnoće majke.

Poznato je da toksikoze tokom trudnoće ili patologija porođaja, štetne navike trudnice (upotreba alkohola, narkotika, nikotina ili uzimanje niza lekova tokom trudnoće, opasni uslovi rada) mogu doprineti primarnoj slabosti nervnog sistema novorođenčeta. Kasnije, različite infekcije u dečjem uzrastu, povrede glave, nepravilno vaspitanje deteta mogu dovesti do poremećaja u razvoju adaptivnih reakcija nervnog sistema.

Grubo zanemarivanje detetovih interesovanja, grubo ponašanje prema njemu, usađuju agresivnost ili kompleks niže vrednosti. Nasuprot tome, prevelika ljubav, fetišizacija deteta, dovodi do nastanka sindrima „idola porodice“, pri kojem dete ne poznaje nikakva ograničenja. Suočavanje tako razmažene osobe sa realnom socijalnom sredinom, koja primorava na borbu sa mišljenjem okoline, izaziva ozbiljne traume  na njegovu psihu.

Tokom pojedinih perioda života većina od nas je podložna ovom ili onom obliku depresije usled dejstva fizičkog ili emocionalnog stresa, koji su deo života odraslih osoba.

Patimo od gubitka ljubavi i prijatelja, razočaranja u uzajamne odnose sa drugim ljudima, karijeri. Sve su to pretnje za naše fizičko zdravlje ili zdravlje naših roditelja, supruga, dece. Ponekad emocionalni teret tipičnog stresa u životu odraslih postaje nepodnošljiv, i tada  tonemo u depresiju.

Ovakav tip depresije koji je rezultat psihološki tegobnih događanja za svoj nestanak ne mora zahtevati ništa, izuzev vremena, strpljenja i ljubavi koja iskazuje podršku, ali samo ako simptomi nisu postali isuviše jaki ili ne slabe isuviše dugo.

Kada tipični simptomi kao što su: potištenost, osećaj krivice, bezvrednosti, bespomoćnosti, problem sa usredsređenošću ili donošenjem odluka, gubitak interesovanja za posao i društven život, gubitak energije, glavobolja i druga loša fizička stanja, poremećaji sna, promena apetita i smanjenje seksualnog nagona, dolaze u protivrečnost sa vašim stvarnim mogućnostima i običnom aktivnošću, potrebna vam je stručna konsultacija kako biste našli izlaz iz depresije.

Drugi oblici depresije imaju realnije uzroke, npr. poremećaj u radu hormona, od kojeg često pate žene za vreme menopauze može izazvati dosta teške depresije.

Bez obzira na to što terapeutsko lečenje i propisano uzimanje lekova biva neophodno, primena niza biološki aktivnih preparata igra važnu ulogu u uklanjanju depresije. Obično se depresija sreće kod ljudi koji imaju deficit folne kiseline i vitamina B6, čiji nedostatak dovodi do niskog nivoa sadržaja serotonina u mozgu, a to je supstanca koja je važna u održavanju dobrog raspoloženja.

Deficit tiamina (vitamin B1), riboflavina (B2) i vitamina B12 takođe može imati udela u razvoju sindroma depresije. Depresija je jedan od najranijih simptoma deficita vitamina C.

Deficit gvožđa izaziva depresiju istovremeno sa anemijom, ali anemija nestaje nakon apsorpcije gvožđa brže, dok loše raspoloženje ostaje.

Depresiju stvara i nedovoljan unos nezamenljivih masnih kiselina, pošto su one sirovinski materijal, iz kojeg organizam proizvodi grupu hemijskih činilaca, tzv. prostaglandina, važnih za održavanje stabilnog raspoloženja.

Ljudi, koji unose veliku količinu kofeina (3-4 šoljice kafe dnevno ili više), obično dobijaju puno bodova na testu, koji je razrađen za otkrivanje simptoma depresije.

Mnogi ljudi se u mukama depresivnog raspoloženja u potrazi za utehom okreću slatkišima, mada su medicinska istraživanja pokazala da upotreba šećera pojačava depresiju, umor i potištenost.

Treba smanjiti upotrebu svih vrsta rafinisanog šećera i sve oblike hrane, koji su spremljeni uz primenu ovih namirnica. Ukoliko se jede hrana sa visokim sadržajem masti životinjskog porekla, naročitomasnoća, koje postoje u mesu, moguće je da će se pojačati simptomi depresivnog stanja.

BIOKOREKCIJA NEUROZA I DEPRESIJA

Prva faza – uspostavljanje narušenog metabolizma i mikrocirkulacije moždanog tkiva.

1.    „DIGEST“: uzimati nakon svakog unosa hrane nezavisno od vremena aktivnog rada meridijana, 2 puta po 2 tablete dnevno, dobro sažvakati. Ispiti 1/2-1 čašu vode.

2.    „BIOKALCIJUM ZA POBOLJŠANJE RADA MOZGA“: uzimati ujutru, 30 minuta pre doručka, po 1 kapsulu sa 250 ml vode.

3.    „BIOCINK“: uzimati po 2 kapsule uveče, dva sata nakon večere, sa 250 ml vode.

4.    „SPIRULINA“: uzimati 2 kapsule 2 puta dnevno pre doručka i ručka, piti sa vodom.

Predviđena doza za kuru – 1 mesec.

Druga faza – održavanje normalnog metabolizma nervnog tkiva, povećanje umne aktivnosti, pojačavanje prenosa nervnih impulsa, odbrana organizma od uticaja stresa i umirujuće dejstvo.

5.          „ANTILIPIDNI ČAJ“: ujutru, sat premena pre uzimanja hrane, preliti jednu kesicu čaja sa 500 ml vruće vode i sačekati da odstoji 15 minuta, piti malim gutljajima 10-15 min. Istu kesicu popariti sa 500 ml vode i popiti popodne.

6.          „IKAN“: po 2 kapsule ujutru i 2 kapsule 30 minuta pre ručka, popiti sa 250 ml čaja.

7.          „VEJKAN“: po 1 kapsulu, 1-1,5 sat nakon ručka, popiti sa 250 ml čaja.

Predviđena doza za tretman – 1 mesec.

Trajanje osnovnog programa korekcije – 2 meseca.

Tokom godine sprovode se najmanje 3 ciklusa