PRIRODNI INULINSKI KONCENTRAT
(izvor prirodnog inulina)

Primena: Preporučuje se kao sredstvo dijetetske korekcije kod sledećih stanja:

– Šećerni dijabetes I i II tipa;
– Gojaznost;
– Povišen nivo holesterola;
– Ishemijska bolest srca;
– Hipertonična bolest;
– Disbakterioza creva;
– Imunodeficitna stanja (česte prehlade i infekcije).

Ograničenja i kontraindikacije: nema ih.

Sastav: prašak čičoke.

Svojstva. „Prirodni inulinski koncentrat“je kompleks najvažnijih biološki aktivnih komponenti čudotvorne biljke čičoke, koju još zovu i zemljana kruška ili jerusalimska artičoka.

U domovini čičoke u Severnoj Americi, a takođe i u Kini hranljiva i lekovita svojstva te biljke su poznata preko 4 hiljade godina.

Ali tek u XVI veku ta kultura je stigla u Evropu, a zatim i u Rusiju.

Ipak u svojoj novoj domovini sve do sredine XX veka na čičoku nije bila obraćana pažnja i bila je u senci svojih mnogo
poznatijih „zemljaka“ kao što su krompir i paradajz. I tek poslednjih 20-30 godina lekari su počeli da pokazuju zainteresovanost a čičoku kao prema lekovitom i dijetetskom proizvodu.

Tada je i bilo utvrđeno i dokazano sledeće:

plodovi čičoke gotovo da ne talože u sebi nitrate. Čičoka pretvara nitrate u bezopasna
jedinjenja i koristi ih za sintezu aminokiselina.

Plodovi čičoke takođe ne talože ni teške metale i radioaktivna jedinjenja što omogućava da se čičoka razmatra kao izuzetan ekološki čist proizvod čiji kvalitet praktično ne zavisi od stanja okoline.

Zemljana kruška sadrži veliku količinu gvožđa, silicijuma, cinka, magnezijuma, kalijuma i mangana, vitamine
C, PP, B1, B2, a takođe u dovoljnoj količini i belančevine koje su po svojoj građi slične belančevinama timusa
(jednog od osnovnih organa imunog sistema) i na taj način su sposobni da regulišu sazrevanje i aktivnost
ćelija imunog sistema.

Ipak pravu popularnost i slavu čičoki je doneo pronalazak u njenim plodovima inulina.

Skoro 20% plodova
čičoke se sastoji od te materije, a selektivne vrste sadržei malo više.

Inulin koji dospeva u želudačno-crevni
trakt se pretvara u fruktozu koja se apsorbuje u krvi. Apsorbovana fruktoza je sposobna da učestvuje u istim
procesima razmene kao i glukoza i u potpunosti je zamenjuje u situacijama u kojima ćelije ne usvajaju
glukozu, što je slučaj kod ljudi koji boluju od dijabetesa.

Rastvaranje fruktoze ne zahteva prisustvo insulina što omogućava da izbegnemo energetsko gladovanje ćelija i da normalizujemo razmenu materije kod ljudi
koji pate od te bolesti.

Ali time se ne ograničavaju lekovito-profilaktička svojstva inulina. Ispostavlja se da se deo inulina ne apsorbuje u crevima i deluje kao hranljiva vlakna.

Pri tom inulin kao prvo usporava usvajanje lako dostupnih ugljenih hidrata i masti, što je takođe veoma bitno za ljude koji boluju od dijabetesa.

Kao drugo, on vezuje i izbacuje iz organizma holesterol, teške metale i druge toksične materije koje se formiraju ili dospevaju u creva.

Napokon, pod tri, inulin je jedno od najefikasnijih sredstava zaobnavljanje  normalne mikroflore creva.

Ukoliko se redovno koristi inulin dolazi do smanjenja nivoa šećera u krvi i povećava se fiziološka efikasnost insulina. A to doprinosi prevenciji dijabetesa I i II tipa i dovodi do krucijalnog poboljšanja stanja bolesnika koji pate od te teške bolesti.

Osim što se normalizuje razmena ugljenih hidrata, inulin doprinosi smanjenju nivoa holesterola u krvi i smanjuje rizik od kardio-vaskularnih bolesti.

Redovno uzimanje inulina doprinosi normalizovanju razmene ugljenih hidrata i masti kod bolesnika koji su gojazni i dovodi do smanjenja prekomerne mase tela, a takođe i do brzog obnavljanja normalne mikroflore creva i uništava štetne crevne mikroorganizme.