Synchrovitals Siberian Wellness (Sibirsko zdravlje)  

Sav živi svet na našoj planeti je pod uticajem ritmičnih procesa, najočigledniji su smena dana i noći, smena godišnjih doba. Samo promena položaja Zemlje u odnosu na Sunce povlači za sobom promenu količine svetlosti i temperature, a da ne govorimo o promeni sunčane aktivnosti ili Zemljinog magnetnog polja. Od momenta pojave života na zemlji sav živ svet se razvijao u uslovima faktora spoljašnje sredine koji su se periodično menjali. Nije čudo što su ti prirodni ritmovi našli svoj odraz u fiziologiji čoveka u obliku takozvanih bioloških ritmova, koji nam omogućavaju da živimo u harmoniji s prirodnim cikličnim procesima.

I zaista je sve u organizmu podvrgnuto cikličnim promenama s različitim periodima – od nekoliko sekundi do nekoliko godina. Tokom dana variraju na primer puls, učestalost i dubina disanja, nivo arterijskog pritiska, radna sposobnost srca i čak nivo hemoglobina u krvi. Ukoliko čovek vodi normalan život i ima tri obroka u prvoj polovini dana jetra luči malu količinu žuči koja je neophodna za usvajanje masti, u drugoj polovini se apsorbuje šećer, skuplja se glikogen i voda. Izražena cikličnost je karakteristična za nervni, endokrini i kardio-vaskularni sistem.

Živeti u harmoniji s prirodnim procesima nije samo lepa fraza. Od toga direktno zavisi naše zdravlje. Setite se kako snažno mogu uticati na zdravlje kolebanja temperature vazduha, vlažnosti, osvetljenosti, magnetnog polja. Mnogi ljudi teško podnose nagle promene atmosferskog pritiska i najčešća reakcija na to je narušavanje rada kardio-vaskularnog sistema. Veća učestalost hipertoničnih kriza i napada stenokardije,infarkta miokarda i moždanih udara može biti tesno povezana s povećanjem sunčane aktivnosti. U tom smislu biološki ritmovi nas kao iskusni pilot vode kroz sve moguće prirodne kataklizme i pripremaju na njih organizam i samim tim čuvaju naše zdravlje i životne resurse.

I suprotno od toga bilo koji disbalans bioloških ritmova obično nepogodno utiče na stanje i rad čoveka.

Kako biste bolje shvatili kako biološki ritmovi čuvaju naše zdravlje hajde da iskoristimo slikovito poređenje.

Zamislite dve osobe kojima predstoji da prođu kroz složeni lavirint. Oboje su podjednako mladi, snažni i imaju iste zalihe hrane i vode. Ali jedna osoba ima detaljan plan tog lavirinta, a drugoj je plan savršeno nepoznat. Probajte da sami pretpostavite rezultat tog takmičenja. Naravno da će pobediti prva osoba, koja će dobro rasporediti snagu i hranu, koja će izbeći teške delove i neće uzalud trošiti resurse. Naši bioritmovi i jesu taj tajni plan koji nam je dala priroda i koje su proverili stotine hiljada generacija pre nas. Taj plan ili je

možda bolje reći ceo životni program, nam pomažu da efikasnije rasporedimo svoje biološke resurse i izbegnemo mnoge poteškoće i da proživimo dug i kvalitetan život.

Nažalost ne uspevamo uvek da sačuvamo taj program. Kod većine savremenih stanovnika se sreću ova ili ona svojstva narušavanja bioritmova, što se na naučnom jeziku zove desinhronizam. Veštačka sredina kojom smo okruženi u savremenom svetu je u najvećoj meri kriva za to. Veštačko osvetljenje, avio letovi, prekomerna upotreba napitaka koji su psihostimulansi (čaj, kafa, alkohol), elektromagnetno zagađenje životne sredine – sve to protivreči bioritmima koje mi imamo i postepeno dovodi do rastrojstva u radu

organa i sistema organizma. To je situacija, ako primenimo pomenuto poređenje, koja se može porediti sa situacijom u kojoj čovek s planom jednog lavirinta dospe usled nesporazuma u drugi lavirint uz sve posledice koje će usled toga uslediti. Zbog toga lekari u poslednje vreme sve češće govore da je osnova mnogih bolesti i starenja čoveka pre vremena narušavanje prirodne strukture bioloških ritmova.

Proučavanjem bioloških ritmova i njihovog uticaja na čovekovo zdravlje se bavi grana medicine koja se zove hronobiologija. Nju ne zovu slučajno nauka XXI veka. U vremenu kada je sve kompjuterizovano održavanje unutrašnjih programa i algoritama zdravlja je najbitniji zadatak. Bez obzira na to što je hronobiologija relativno mlada nauka ona nam već danas pomaže da poboljšamo značajno naše zdravlje, ali na račun korišćenja unutrašnjih rezervi organizma, a ne na račun stranih i veštačkih farmakoloških sredstava.

Uporedo s tim, usled intenzivnog razvoja avijacije i osvajanja severnih nalazišta nafte pojavio se problem prevencije i lečenja desinhronizma, koje su povezane s letovima kroz nekoliko vremenskih zona i stalnim boravkom u uslovima polarnog dana ili noći. Dugo su lekari pokušavali da leče pojedine manifestacije desinhronizma, kao što su nervno-emotivna rastrojstva, rastrojstva varenja, kardio-vaskularni poremećaji,pad imuniteta. Ipak svi pokušaji su bili bezuspešni, dok naučnici nisu utvrdili da su ti problemi posledice naglog narušavanja prirodnih bioritmova. Od tada hronobiologija počinje da proučava prirodne faktore, koji određuju zdravu strukturu bioritmova čoveka.

I već za nekoliko godina, krajem 1970. godina, naučnici-hronobiolozi su došli do najvažnijeg zaključka koji je dalji razvoj hronobiologije: biološki sat određuje čovekovo zdravlje,ipak biološki sat bilo kog organizma nema apsolutno precizan rad i potrebna mu je stalna korekcija zbog spoljnih periodičnih uticaja, posebno u uslovima hroničnog desinhronizma.

Od tada počinje potraga za metodima i sredstvima koji bi mogli da kontrolišu rad našeg biološkog sata i na račun toga se može očuvati naše zdravlje.I s obzirom da se radilo o stalnoj preventivnoj korekciji farmakološki preparati nisu dolazili u ovom slučaju uobzir.

Dalje proučavanje tih materija i njihov uticaj na čovekov bioritam je omogućilo da se ustanovi da oni na različite načine kontrolišu biološke ritmove. Ukoliko jedni hronobiotici utiči na opšti bioritam i na isti način određuju rad svih ključnih organa i sistema, onda drugi su precizno specijalizovani, selektivno deluju na bioritmove kardio-vaskularnog, nervnog sistema, sistema za varenje i ostalih sistema. To izuzetno otkriće je omogućilo naučnicima ne samo da očuvaju zdravlje čoveka u globalu, već i da koriguju funkcionalno stanje ogana i sistema, koji su najosetljiviji na uticaj hroničnog desinkronizma.

Šta više, hronobiologija je omogućila da se na potpuno drugi način sagledaju lekovito-preventivna svojstva svih biološki aktivnih kompoenti hrane. Setivši se svojih davnih ekserimenata s farmakološkim preparatima,naučnici-hronobiolozi su postavili sebi cilj da prouče vezu između vremena unosa biološki aktivnih materija i njihovih lekovito-preventivnih efekata. Ispostavilo se da su jedne materije najefikasnije u prvoj polovini dana, kada naše ćelije intenzivno rade, a druge suprotno, ispoljavaju svoju aktivnost tek uveče, kada ćelije odmaraju i obnavljaju svoje resurse.

Danas naučnici izdvajaju pet najbitnijih principa hronobiološke korekcije:

1) Biološke ritmove – to je jedan od temelja zdravlja;

2) Jedno od najbitnijih sredstava za regulisanje bioloških ritmova je hrana i njene biološki aktivne komponente;

3) Među biološki aktivnim komponentama hrane su materije koje utiču na opštu strukturu bioloških ritmova i materije koje regulišu biološke ritmove na nivou pojedinačnih organa i sistema;

4) Kako bi se dobio maksimalan lekovito-preventivni efekat bilo koje biološki aktivne materije se moraju prepisivati uzimajući u obzir faze bioloških ritmova.

Na taj način hronobiologija je pomogla da se pređe na kvalitativno nov nivo korišćenja BAD-a. Ako se prethodno povećanje efikasnosti BAD-a postizalo isključivo na račun pronalaženja novih biološki aktivnih jedinjenja ili zahvaljujući novoj tehnologiji, sada se kvalitativno nov efekat postiže zahvaljujući ranije nepoznatom potencijalu biološki aktivnih komponenti i kvalitativno drugačijeg sistema primene, koja uzima u obzir bioritmološke specifičnosti organizma.

Siberian Health je prvi pristupio praktičnoj realizaciji principa savremene hronobiologije i zajedno s vodećim specijalistima iz te oblasti je razradio prvu specijalizovanu liniju sredstava hronobiološke korekcije.

U nju spadaja i linija sredstava specijalizovane hronobiološke korekcije

“Sinhrovitals” („Živa ćelija“) koja je namenjena prevenciji i korekciji narušavanja pojedinačnih organa i sistema uzimajući u obzir individualne bioritmove.